     
U prvih 25
godina postojanja (1959 - 1985), Sud je doneo presude u 105
slučajeva. 1995. godine, Sud je doneo presude u 87 sporova, a
1999. godine - u 177 sporova.
Naglo povećanje broja presuda nastupilo je 2000. godine, kada je
Sud doneo 695 presuda. Sve ukupno, od svog osnivanja do
2002, Sud je rešio preko 2500 sporova, a u oko 52.000 pokrenutih
slučajeva, odlučio da pritužba stranke nije dopuštena, te se
nije ni upustio u rešavanje spora
Presude Evropskog suda za ljudska prava
nisu "prisilne" za nemacke sudove
Nacionalni suverenitet na ustrb pravednosti
Mile Lasic
Bilefeld - Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nadzire
postovanje ljudskih prava u 46 zemalja Saveta
Evrope (SE). Ova institucija je, zapravo, poslednja instanca za
tuzbe gradana kao pojedinaca, kada izgube sporove pred
nacionalnim sudovima, ali je, takode, poslednja instanca i za
prituzbu jedne
drzave clanice SE protiv druge. Evropski sud za ljudska prava je
osnovan 1959., a od 1990. godine su pod njegovom jurisdikcijom je i
21clanica Saveta Evrope iz srednje i jugoistocne Evrope, ukljucujuci
i nasih pet balkanskih zemalja.
Teorijski gledano, sve presude Evropskog suda za ljudska prava su
"obavezujuce" za sve zemlje-clanice SE. U praksi, s obzirom da
Evropski sud ne raspolaze izvrsnim ovlascenjima, on ne moze uticati
na to da li ce se ili kako njegove presude provesti u zivot.
Tako je slucaj jednog Turcina koji zivi u Nemackoj presao nemacke
granice i dobio "evropsko znacenje" s dugorocnim posledicama. Kazim
Gergili potice iz Turske, a zivi u Saksoniji vec godinama, gde mu se
i rodilo vanbracno dete.
Sa svojim tuzbama prosao je sve nemacke sudske instance dok njegova
tuzbanije primljena i u Strazburu. On je, naime, prvo trazio pravo
na staranje osvom sada vec petogodisnjem vanbracnom sinu, koji je po
rodenju - po zeljimajke - dat jednoj porodici na usvajanje.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u februaru ove godine
presudio u korist mladog Turcina i ponistio odluku Viseg suda u
saksonskom Naumburgu, po kojoj je Kazimu Gergiliju oduzeto ne samo
pravo na staranje, nego i pravona posecivanje sina. Sud u Strazburu
presudu je doneo uz obrazlozenje da
"prava oca nisu dovoljno postovana". U junu ove godine, Visi sud u
Naumburgu se izdigao iznad Evropskog suda, oznacivsi presudu iz
Strazbura "neobaveznom za Sud". Savezni ustavni sud u Karlsrueu je
sada vratio "slucaj" ponovo u Naumburg, s preporukom da se pazljivo
razmotri presuda iz Strazbura, odnosno sta je danas najprece "za
dobro deteta".
Savezni ustavni sud u Karlsrueu je zapravo iskoristio "slucaj mladog
Turcina" da donese odluku u vezi sa ophodenjem nemackih sudova s
presudama Evropskog suda za ljudska prava, sto ce vrlo verovatno
slediti i drugi
ustavni sudovi u zapadnim zemljama, a pogotovu u novim clanicama
Saveta Evrope.
U jucerasnjem obrazlozenju Drugog senata takode se kaze: "Ustav stremi
uvodenju Nemacke u pravnu zajednicu miroljubivih i slobodnih drzava,
ali ne odustaje od poslednje reci nemackog ustavnog suvereniteta".
Svemu napred recenom mora da se doda to da ovakvog direktnog
pozivanja na suverenitet nije uopste bilo u nemackoj posleratnoj
sudsko-pravnoj praksi i to - za nevolju - bas sada u vreme diskusije
o jedinstvenom evropskom ustavu.
Kako li ce
biti sutra tretiran evropski u poredenju sa vlastitim ustavom, ako
se sledi ova logika, nije bas tesko pogoditi. Vrlo je verojatnoda ce
"domaci ustav" imati obavezujucu snagu, a onaj "evropski", ako ga
uopste bude, bice tumacen kako kome padne na pamet! To ne bi bilo
dobro ni za vlastiti, niti za evropski ustav.(tekst
je preuzet iz dnevnioh novina)
|
Slike
sa edukacija-seminara
sudija , tuzioca, advokata
Kolubarskog okruga |
